Pre nekoliko nedelja sam u gradskom prevozu načuo razgovor jedne devojke sa prijateljem, dogovarali su se o mestu gde će se sastati. U jednom trenutku izrekla je rečenicu po kojoj ovaj tekst nosi naziv – “Ne filozofiraj”. Time je htela da prekine svaku raspravu i produžetak pregovora o mestu sastanka. To je bila moja inspiracija da napišem ovaj tekst.

 

U društvu u kome se nauka ceni, čini se da je jedna čisto (ili bar najvećim delom) teorijska disciplina podređena, zaboravljena, čak i ismejana. Izraz filozofirati se u svakodnevnom jeziku koristi da označi preteranu govoranciju, produbljivanje problema koji se inače može lakše rešiti, ukratko kao neka besmislena radnja. To je potpuno negativan izraz koji se upotrebljava da zaustavi govoranciju bilo koje vrste.

Ja ne nalazim problem u postojanju ovakvog izraza; i sam često poželim da prekinem sagovornika kada mislim da preteruje.  Sasvim je opravdano da postoji izraz kojim bi se takvo nešto postiglo, iako je njegova upotreba ponekad vrlo nezgodna; često iz učtivosti slušamo stvari koje nas ne zanimaju ili koje jednostavno ne želimo slušati. 

Smeta mi to što je izraz filozofiranje ovime kompromitovano.

Pod filozofiranjem razumem filozofsko razmišljanje o svim mogućim temama ili filozofsko razmišljanje usmereno ka stvaranju filozofskog dela. Ja zapravo filozofirati razumem kao filozofski razmišljati, imati jedan specifičan pristup svetu, ili bilo kakvom problemu. Naime smatram da je to pristup kojim se hrabro nastoji ići u dubinu problema, promeniti ugao posmatranja, sve zarad saznanja o datom problemu ili svetu uopšte.

Na primer, pretpostavite da ste na plaži naišli na neobičan kamen koji vam se jako dopao pa ste ga poneli kući. Zamislite da Vas je toliko fascinirao da ste želeli da ga ispitate. Običnim posmatranjem možete zapaziti određene osobine, ali intuitivno znate da će Vam mnogo stvari promaći. Ali ako uzmete lupu i bliže pogledate biće Vam jasnije i saznaćete daleko više. Iako ovaj primer nije idealan, nadam se da mogu izvesti par poenti iz njega.Šta je, dakle, filozofija?

Pre svega, smatram da je filozofsko razmišljanje (filozofiranje) sagledavanje kroz lupu, približavanje problemu koje je zapravo i približavanje rešenju. Često ne uspevamo da rešimo probleme jer ih nismo dovoljno dobro razumeli ili smo ih pogrešno razumeli. Druga stvar koju bih spomenuo je perspektiva, što je povezano sa prethodnim zapažanjem. Neretko grešimo baš zbog toga što ne menjamo naš ugao gledanja i to nas ograničava. Neću smelo iskoračiti i reći da filozofija u potpunosti rešava probleme, ali ću napraviti manji korak i reći da ona mnogo utiče na njihovo uklanjanje ili bar bolje razumevanje. Filozofija takođe neustrašivo ide tamo gde  nauke postavljaju granice, ona adekvatno postavlja pitanja, ona nam pomaže da budemo jasniji, precizniji i u svojim odgovorima relevantniji.

Nadam se da je sada jasnije zbog cega kritikujem negativno interpretiranje izraza “filozofirati” u svakodnevnom govoru. Istina je da su filozofski tekstovi često dugi i teški za razumevanje, ali problemi kojima se oni bave veoma često ne mogu biti obuhvaćeni manjim obimom. Smatram da su ljudi često nepravedni prema filozofiji zato što je ne razumeju.

Danas se većina zadovoljava prostim, površnim objašnjenjima, i ne treba im ništa dublje i teže razumljivo. Nekad je površnost slična neistini, kao u primeru sa kamenom. To što smo ga pogledali i zaključili da je neobičan ne daje nam odgovore. Na kraju, ni filozofija nam neće dati odgovore. Ona će postaviti više pitanja, ali to je put ka istinskom saznanju. Taj put nije lak, ali ako smo dovoljno hrabri zakoračićemo baš njime.

Share on LinkedIn1Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone