Pre nekoliko nedelja sam u gradskom prevozu načuo razgovor jedne devojke sa prijateljem, dogovarali su se o mestu gde će se sastati. U jednom trenutku izrekla je rečenicu po kojoj ovaj tekst nosi naziv – “Ne filozofiraj”. Time je htela da prekine svaku raspravu i produžetak pregovora o mestu sastanka. To je bila moja inspiracija da napišem ovaj tekst.
U društvu u kome se nauka ceni, čini se da je jedna čisto (ili bar najvećim delom) teorijska disciplina podređena, zaboravljena, čak i ismejana. Izraz filozofirati se u svakodnevnom jeziku koristi da označi preteranu govoranciju, produbljivanje problema koji se inače može lakše rešiti, ukratko kao neka besmislena radnja. To je potpuno negativan izraz koji se upotrebljava da zaustavi govoranciju bilo koje vrste.
Ja ne nalazim problem u postojanju ovakvog izraza; i sam često poželim da prekinem sagovornika kada mislim da preteruje. Sasvim je opravdano da postoji izraz kojim bi se takvo nešto postiglo, iako je njegova upotreba ponekad vrlo nezgodna; često iz učtivosti slušamo stvari koje nas ne zanimaju ili koje jednostavno ne želimo slušati.
Smeta mi to što je izraz filozofiranje ovime kompromitovano.
Pod filozofiranjem razumem filozofsko razmišljanje o svim mogućim temama ili filozofsko razmišljanje usmereno ka stvaranju filozofskog dela. Ja zapravo filozofirati razumem kao filozofski razmišljati, imati jedan specifičan pristup svetu, ili bilo kakvom problemu. Naime smatram da je to pristup kojim se hrabro nastoji ići u dubinu problema, promeniti ugao posmatranja, sve zarad saznanja o datom problemu ili svetu uopšte.
Na primer, pretpostavite da ste na plaži naišli na neobičan kamen koji vam se jako dopao pa ste ga poneli kući. Zamislite da Vas je toliko fascinirao da ste želeli da ga ispitate. Običnim posmatranjem možete zapaziti određene osobine, ali intuitivno znate da će Vam mnogo stvari promaći. Ali ako uzmete lupu i bliže pogledate biće Vam jasnije i saznaćete daleko više. Iako ovaj primer nije idealan, nadam se da mogu izvesti par poenti iz njega.Šta je, dakle, filozofija?
Pre svega, smatram da je filozofsko razmišljanje (filozofiranje) sagledavanje kroz lupu, približavanje problemu koje je zapravo i približavanje rešenju. Često ne uspevamo da rešimo probleme jer ih nismo dovoljno dobro razumeli ili smo ih pogrešno razumeli. Druga stvar koju bih spomenuo je perspektiva, što je povezano sa prethodnim zapažanjem. Neretko grešimo baš zbog toga što ne menjamo naš ugao gledanja i to nas ograničava. Neću smelo iskoračiti i reći da filozofija u potpunosti rešava probleme, ali ću napraviti manji korak i reći da ona mnogo utiče na njihovo uklanjanje ili bar bolje razumevanje. Filozofija takođe neustrašivo ide tamo gde nauke postavljaju granice, ona adekvatno postavlja pitanja, ona nam pomaže da budemo jasniji, precizniji i u svojim odgovorima relevantniji.
Nadam se da je sada jasnije zbog cega kritikujem negativno interpretiranje izraza “filozofirati” u svakodnevnom govoru. Istina je da su filozofski tekstovi često dugi i teški za razumevanje, ali problemi kojima se oni bave veoma često ne mogu biti obuhvaćeni manjim obimom. Smatram da su ljudi često nepravedni prema filozofiji zato što je ne razumeju.
Danas se većina zadovoljava prostim, površnim objašnjenjima, i ne treba im ništa dublje i teže razumljivo. Nekad je površnost slična neistini, kao u primeru sa kamenom. To što smo ga pogledali i zaključili da je neobičan ne daje nam odgovore. Na kraju, ni filozofija nam neće dati odgovore. Ona će postaviti više pitanja, ali to je put ka istinskom saznanju. Taj put nije lak, ali ako smo dovoljno hrabri zakoračićemo baš njime.
18 октобра, 2016 at 12:59 pm
Da je filozofija nesto drugo do mlacenje prazne slame, mozda bi tvoja primedba imala smisla. U situaciji u kojoj se filozofija nalazi, sasvim je prikladno koristiti tu frazu kao najlaksi nacin da se prekine bespotrebno smaranje. To naravno znaci da se ne slazem oko toga da filozofski tekstovi moraju biti dugi i komplikovani. Tacnije, zelim da kazem da kvalitetni filozofski tekstovi ne samo da ne moraju, vec ne smeju biti dugi i komplikovani. Kako to filozofi pokusavaju da rese neki problem, kad svaki drugi filozofski tekst, zbog svoje obimnosti i raznih komplikacija otvori bar jos jedan novi problem o kome se moze diskutovati? A ne slazem se ni sa tim da filozofija ide tamo gde nauka postavlja granice. Mislim da je danas situacija potpuno obrnuta – filozofija se trudi da udje u okvire koje je postavila nauka, dok se mnoge naucne discipline trude da te okvire prosire.
10 новембра, 2016 at 9:31 pm
Voleo bih da mi prokomentarisete neke moje tekstove koje objavljujem kao Uvodjenje u filozofiju – http://tarpe.blog.rs/blog/tarpe/uvod-u-filozofiju
Bertrand Rasel, jedan od filozofa koje cenim, zagovarao je glediste da filozofija pocinje tamo gde nauka prestaje. Vec u njegovo vreme desilo se upravo ovo sto vi navodite, da je nauka na jedan nacin pretekla filozofiju, postavsi smelija i otvorenija u postavljanju pitanja. Po meni, poenta je da filozofija nije samo ono sto je danas (danasnji trendovi i pitanja), nego je ona sve zajedno – i ono sto je danas i ono sto je bila u proslosti. Upravo je to odvaja od nauke. Fizicari ne uce istoriju fizike, oni koji je uce su vec filozofi fizike (isto vazi i za ostale nauke).
Postoje izrazi “filozofirati” i “popovati”, otprilike su sinonimni. Malo sam razmisljao o tome zasto su to negativni izrazi kod nas. Ljudi nisu skloni da sistematski resavaju probleme, a filozofi upravo to moraju da rade – da uzmu u obzir sto vise relevantnijih pitanja resavajuci jedan problem. Svi veliki filozofi, pa i savremeni, otvaraju niz problema da bi resili jedan. Uzmite Kripkea, Kvajna, Dejvidsona, Luisa, Patnama, ili nekoga iz kontinentalne tradicije, a o starijima da i ne govorim. Sto je problem opstiji to je ovo umnozavanje problema vece. To je naporno ali je prosto tako. Mislim da ni u nauci, tehnici ili svakodnevnom zivotu nije drugacije. Ako ne uzmete sve stvari u obzir kada pravite kuci, nece biti dobro. Isto je i ovde, samo sto se ne razmatra kuca nego pravda, pravo, matematicki entiteti, moral, misljenje…
19 октобра, 2018 at 7:28 pm
Na žalost, potrebno je dugo vremena da bi se uopšte moglo reći da neko filozofira – u onom “nerazumljivom” načinu na koji se danas piše filozofija (jer – antički filozofi jesu pisali najrazumljivije, ali u skladu sa razvitkom jezika, razvija se i način na koji se piše filozofski), a to se najbolje vidi kada neko ko smatra da nije dovoljno upućen u filozofiju (a u stvari jeste) krene objašnjavati nešto naizgled jednostavno nekome ko se nikada nije susreo sa filozofijom. Tada treba biti svjestan da, ukoliko postoji volja za komunikacijom, da treba uložiti dodatni trud te se ružno rečeno spustiti na nivo sagovornika i sagledati način iz njegovog ugla, pa ga majeutikom pokušato dovesti do onog nivoa koji smo na početku uopšte krenuli objašnjavati. Ipak, filozofija je jedan ogromna oblast za kou je potreban čitav život kako bi se iole izučila, tako da nije čudo kada se neko okarakteriše kao “filozof” kada se slučajno nađe među svijetom koji nije nikada ni čuo za filozofiju, osim kroz te narodne (posprdne) prozivke.