Ima već duže vreme od kako sam prestao da gledam televizor i čitam novine. Razlog tome je građanski bunt na ovaj disfunkcionalni sistem u kojem sam trenutno zatočenik. Krenuo sam da se ‘mentalno čistim’, kritikom svakog pojedinačnog segmenta ovog našeg društva koji nažalost ne valja. Ono što sam shvatio, nisu problem političke partije koje se iz decenije u deceniju smenjuju, problem je samo državno uređenje koje je nasleđe komunizma.
Miloš Dojčinović
Taj ‘partokratski sistem’ ili ‘burazerska ekonomija’, kako je uobičajno nazivaju stručnjaci je zapravo sredstvo političara. Mi nikada nećemo dobiti bolje predvodioce političke scene Srbije, ukoliko iz samog temelja ne reformišemo naše društvo. Koja god partija u budućnosti bude došla, biće gora od prethodne, zašto? Zato što sistem omogućava partijama da se tako ponašaju. Mi nemamo antimonopolski zakon koji sprečava zloupotrebu dominatnog položaja, moćnih privrednika na tržištu koji upravo finansiraju vladajuće stranke. Ta pravna praznina omogućava strankama da kreiraju svoj politički program u skladu sa interesnim grupama od kojih imaju koristi i to je razlog zbog čega političari nikada neće raditi kako oni kažu ‘u korist naroda’. Zašto neće raditi u korist naroda? Zato što običan narod ne poseduje krupan kapital već je on sredstvo kojim političari putem izbora dolaze na vlasti. Najveštiji političari su oni koji uz najmanju podršku biračkog tela, najduže opstanu na sceni. U takvom slučaju najmanje troše svoje resurse na predizborne kampanje i odnose sa javnošču. U slučaju ne sprovođenja antimonopolskog zakona, najmočniji privrednik (čitaj kriminalac) u širokoj je mogućnosti da sa tržišta istera svoju konkurenciju, stvarajući monopolsko tržište i određujući visoke cene potrošačima (čitaj biračkom telu) za proizvode koji zadovoljavaju elementarne potrebe svakog pojedinca.
ŠTA JE TO DOMINANTNI POLOŽAJ?
Dominantan položaj na tržištu ima onaj učesnik čiji je udeo u relevantnom tržištu veći od 40%. On donosi poslovne odluke nezavisno od poslovnih odluka ostalih učesnika tržišne utakmice.
ŠTA JE TO ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOŽAJA?
Zloupotrebom dominantnog položaja se nameću nepravedne kupovne i prodajne cene, ograničava proizvodnja, primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na različite učesnike tržišne utakmice. Prinuđuju se isti učesnici na zaključenje ugovora i ispunjenje obaveza iz tih ugovora koji nisu u skladu sa trgovačkim običajima.
KAKO FUNKCIONIŠE ANTIMONOPOLSKI ZAKON?
Ovaj zakon štiti ravnopravnost svih učesnika na tržištu od nelojalne konkurencije ili preciznije rečeno ‘kartelskih sporazuma’, u cilju slobodnog tržišta i ekonomskog blagostanja pre svega potrošača. On se primenjuje na sva fizička,pravna lica i državne organe koji u pravnom prometu vrše povredu konkurencije. Takođe proglašava ništavnim sporazume kojima se: primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na različite učesnike na tržištu, ograničava ili kontroliše proizvodnja, utvrđuju uslovi trgovine.
KAKVA BI BILA POSLEDICA EFIKASNOG SPROVOĐENJA ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA?
Tržište bi se lagano pretvaralo u tržište savršene konkurencije, bilo bi više konkurenata sa aktivnim delovanjem ulaganja kapitala zbog međusobnog nadmetanja na tržišnoj utakmici, bilo bi značajnije veća ponuda proizvoda potrošačima, dovelo bi do ekonomske stabilizacije i značajnije bi bio sužen prostor korupciji.
14 априла, 2016 at 11:40 pm
Читам новине, ТВ скоро па и да не гледам, углавном пратим радио и неке емисије преко нета. И ја се осећам као заточеник овог система и мислим да је све ово наслеђе комунизма. Ево текста у коме сам то делимично изразио http://dvogled.rs/2016/04/4586/
Антимонополски закон је као и сваки други неефикасан ако имаш лошу (слабу и бирократски превелику) државу. Само таква држава је услов слободног тржишта, а она се прави одозго. “Свугде” имаш мито и корупцију, али оне су на дну, у границама дозвољеног, код нас је то принцип, највише структуре то толеришу. Шта и да га донесу, кад су судови спори, процедуре често нејасне, кочнице на сваком кораку. Ти овде мораш да промениш све да би оваква некаква мала промена система функционисала. Други услов слободног тржишта је (политичка) култура и писменост (просвећеност); тренутно радим у продаји, овде купца можеш тако лако да превариш, да га наведеш да купи најгори производ и да мисли да је купио најбољи. Ја верујем у идеју слободног тржишта, читао сам о њој, али у пракси сам видео превише “завртања руку”. Треба правити разлику између великих и малих земаља, не можемо ми да примењујемо неке законе из САДа и других сила. Пуно отворених питања (бар у мом случају)…свакако, добар текст, права тема.