Greške argumentacije – jedanaesti deo – greške u objašnjenju

Objašnjenje je forma zaključivanja koja pokušava da odgovori na pitanje „zašto?“. Na primer: „zašto je nebo plavo?“

Dobro objašnjenje se temelji na naučnoj ili empirijskoj teoriji.

Greške u objašnjenju su sledeće:

• Izlišna potpora (kada pokušavamo da objasnimo fenomen koji ne postoji)
• Prividna potvrda (svedočanstvo za pojavu koju treba objasniti je pristrasno)
• Nemogućnost testiranja (Teorija pomoću koje objašnjavamo ne može biti testirana)
• Ograničen obim (teorija kojom se služimo može objasniti samo jednu stvar)
• Ograničena dubina (teorija kojom se služimo ne bavi se osnovnim uzrocima)

Izlišna potpora (kada se objašnjava nepostojeći fenomen)

Cilj objašnjenja je da objasni zbog čega se neki fenomen dešava. Objašnjenje je pogrešno ukoliko se fenomen nije javio ili ako nema dokaza da se javio.

Većina neženja je bojažljiva jer su njihove majke bile zapovednički nastrojene.

(Ovo predstavlja pokušaj da se objasni zbog čega je većina neženja bojažljiva. Ipak, nije slučaj da je većina neženja bojažljiva).

 

Većina ljudi se protivi štrajku jer se plaši da izgubi svoj posao.

(Ovo predstavlja pokušaj da se objasni zbog čega se radnici protive štrajku. Pretpostavimo da su oni glasali da se štrajk nastavi. U tom slučaju se oni ne protive štrajku [ovo zvuči kao da je izmišljeno ali se zaista dogodilo]).

Prividna potvrda

Cilj objašnjenja je da objasni zbog čega se neki fenomen javio. U ovom slučaju imamo svedočanstvo o tome da se feneomen javio, ali to svedočanstvo je izmišljeno, pristrasno ili ad hoc.

Razlog zbog kog je većina neženja bojažljivo leži u tome što su njihove majke dominantne.

(Ovim se pokušava objasniti zašto je većina neženja bojažljiva. Međutim, ispostavlja se da autor svoju generalizaciju temelji na dvoje neženja koje je nekad poznavao, od koji su oboje bili bojažljivi.)

Nemogućnost testiranja

Teorija koja pokušava da objani zbog čega se neki fenomen javljaja ne može biti testiran.

Mi testiramo teoriju pomoću onoga što ona predviđa. Na primer, teorija može predvideti da se svetlost zakriviti pod određenim uslovima, ili da će tečnost promeniti boju ako se pomeša sa kiselinom, ili da će psihotična osoba reagovati loše na neki poseban stimulans. Ukoliko se događaj  koji teorija predviđa ne javi, onda je to svedočanstvo protiv teorije.

Teorija ne može biti testirana kada nema predviđanja.

Ona se takođe ne može testirati ako predviđa pojave koje će se javiti bilo da je teorija tačna ili ne.

Avion je nestao u sred Atlantika zbog efekta bermudskog trougla, sile tako suptilne da je ne može izmeriti ni jedan instrument.

(Sila bermudskog trougla nema efekat, izuzev slučajnog obaranja aviona. Ona može jedino da predvidi da će više aviona biti izgubljeno. Ali ovo će se verovatno desiti bez obzira na to da li je teorija tačna ili ne.)

Dobio sam na lotou zbog toga što je moja psihička aura učinila da pobedim.

(Način da testiramo ove teorije jeste da probamo ponovo. Ali osoba odgovara da je njena aura uspela samo u tom jedin stvenom slučaju. Zbog toga ne postoji način da utvrdimo da li je dobitak bio rezultat aure ili sreće)

Ograničen obim

Teorija ne objašnjava ništa drugo osim fenomena koji objašnjava.

U 1960-tim je postojala netrpeljivost prema hipicima zbog ogorčenosti njihovih roditelja.

(Ova teorija je manjkava jer objašnjava netrpeljivost prema hipicima i ništa vise. Bolja bi bila ona teorija koja bi objasnila da je postojala netrpeljivost prema hipicima jer su hipici drugačiji a ljudi se boje stvari koje su drugačije. Ovo bi objasnilo ne samo netrpeljivost prema hipicima već i druge vrste netrpeljivosti.)

 

Ljudi obolevaju od šizofrenije jer se različiti delovi njihovog mozga odvajaju.

(Ponovo, ova teorija objašnjava šizofreniju i ništa vise. )

Ograničena dubina

Teorije objašnjavaju fenomen tako što ukazuju na neki osnovni uzrok ili fenomen.

Teorije koje umesto pozivanja na uzrok ukazuju na pripadnost određenoj kategoriji, potpadaju pod grešku ograničene dubine.

– Moja mačka voli tunjevinu zato što je mačka.

(Ova teorija pretpostavlja samo da mačke vole tunjevinu, bez da objasni zašto mačke vole tunjevinu. Prema tome ovo ne objašnjava zašto moja mačka voli tunjevinu.)

– Ronald Regan je bio ratoboran zato što je bio amerikanac.

( Istina je da je bio amerikanac, ali šta je to što amerikance čini ratobornim? Šta je uzrokovalo da se on ponaša na navedeni način? Ovo nam teorija ne govori, i zbog toga nam ona ne daje dobro objašnjenje.)

Prevod i adaptacija: Jelena Dimitrijević