Isti podaci mogu podržati više teorija. Kako biramo između teorija?
dr Miljana Milojević
Milica Simić
Đorđe Cvetković
Isti podaci mogu podržati više teorija. Kako biramo između teorija?
dr Miljana Milojević
Milica Simić
Đorđe Cvetković
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
29 децембра, 2015 at 6:17 pm
Mislim da, po teoriji evolucije, to sto zirafa ima dug vrat svakako jeste slucajnost. Koliko ja razumem (ali moram priznati da nisam mnogo pametan) zirafi vrat nije porastao zato sto lisce raste visoko, vec je dug vrat bila nasumicna genetska ‘greska’ (mutacija), koja je igrom slucaja osigurala toj jedinki da lakse dodje do hrane…..i mislim da je ta prva mutant zirafa verovatno bila zensko, jer da je musko sve zirafice bi bile u fazonu: ‘vidi ovog koliki vrat ima’ i brat bi bio marginalizovan…al bi bar umro punog stomaka.
31 децембра, 2015 at 7:32 am
to je onda bila jedna opasna žirafica 🙂
Ali, da, najbolje se vidi na sličici sa žirafama u donjem uglu
La Markova teza bila je da vrat postao duži da bi se prilagodila. Darvin Volasova teza se oslanja na izuzetak koji vremenom opstaje i postaje nešto više u datoj okolini.
29 децембра, 2015 at 7:42 pm
Mislim, ja ovo ne bih pisao da nemam slicno iskustvo…Rodjen sam sa specificnom genetskom mutacijom koja mi omogucava da meditiram od trece godine i zivim u drvetu bez hrane, ali kada pridjem devojci i kazem: ‘Cao, ja sam Mali Buda’ ona kaze ‘bezi budalo’. Hocu da kazem da bez obzira koliko smo dobro prosli na genetskoj lutriji, o nasoj sudbini i dalje odlucuje dosta stvari….i sreca.