Kad pokušavaju da budu mudri, jeza me hvata od njihovih sitnih izreka i istina: u njihovoj mudrosti često ima nekakvog zadaha kao da potiče iz močvara: i doista, čuo sam i žabu kako krekeće iz nje! Spretni su oni, imaju pametne prste: šta traži moja jednostavnost kod njihove mnogostrukosti! Njihovi prsti se razumeju u svako uplitanje niti i vezivanje čvorova i tkanje: tako oni pletu čarape duha!
Oni su dobri časovnici: samo treba voditi računa o tome da se tačno navijaju. Oni onda bez greške pokazuju koji je sat, dižući pri tom skromnu galamu.
Oni rade nalik na mlinove i maljeve: dobacite im samo svoja zrna! – oni već znaju da sitno samelju žito i da ga pretvore u belu prašinu.
Oni jedan drugom dobro motre na prste i ne veruju jedan drugom previše. Dosetljivi u malim lukavstvima, očekuju one čije znanje se kreće na sakatim nogama- čekaju ih poput paukova. Uvek sam ih gledao kako opretno pripravljaju otrov; i uvek su pri tom na prste navlačili staklene rukavice. Umeju i da igraju obeleženim kockama; i zaticao sam ih kako igraju toliko marljivo da su se znojili.
Oni i ja smo uzajamno tuđi, i njihove vrline mi još više vređaju ukus od njihovih laži i obeleženih kocaka. I dok sam stanovao kod njih, stanovao sam iznad njih. Zbog toga su postali kivni na mene. Nisu hteli ni da čuju da neko korača iznad njihovih glava; i zato su stavili drvo i zemlju i đubre između mene i svojih glava. Tako su prigušili odjek mojih koraka: i dosad su me najučeniji najslabije čuli. Stavili su između sebe i mene svi ljudsku laž i slabost: – ‘lažnim tavanom’ nazivaju to u svojim kućama. Ali uprkos tome ja sa svojim mislima koračam iznad njihovih glava; pa čak i kad bih koračao na sopstvenim greškama, još bih bio iznad njih i njihovih glava. Jer ljudi nisu jednaki: tako veli pravda. I što ja želim, oni ne smeju želeti!
Tako je govorio Zaratustra. Fridrih Niče, Tako je govorio Zaratustra, Podgorica, IŠM OKTOIH, 1999. str. 174.
14 маја, 2015 at 12:36 am
Fridrih Niče se opravdano smatra jednim od onih filozofa koji su oštro kritikovali modernu kulturu, i uopšte zapadnoevropsku civilizaciju. Iz ovog citata iz ‘Tako je govorio Zaratustra’ može se naslutiti da Niče vidi da je moderna kultura i društvo u dubokoj krizi.
Kada Niče piše: ‘Oni i ja smo uzajamno tuđi, i njihove vrline mi još više vređaju ukus od njihovih laži i obeleženih kocaka. I dok sam stanovao kod njih, stanovao sam iznad njih. Zbog toga su postali kivni na mene. Nisu hteli ni da čuju da neko korača iznad njihovih glava.’ On tu zapravo pokazuje da svesno želi da odbaci i gotovo razori postojeće vrednosti. Zašto to čini?! Da bi se postavili uslovi za jedinstvo kulture i života. Pojam koji se ovde mora pomenuti je: nihilizam.
Krizu evropskog sveta možemo nazvati nihilizmom (lat. nihil – ništa). Nihilizam je jedno stanje društva i kulture, i to takvo stanje u kome su vrednosti izgubile smisao, i to zbog toga što su u suprotnosti sa životom. Niče hoće da se izdigne iznad toga, i odatle proizilaze ove njegove oštre reči koje upućuje svim ‘učenjacima’.
2 јуна, 2015 at 12:26 am
Zanima me da li Niče pravi razliku između kulture i civilizacije i ako je pravi, u čemu se ona sastoji?
Hvala Vam unapred na odgovoru.
Uzdravlje!
4 јуна, 2015 at 12:38 pm
Koliko me služi moje skromno znanje o Ničeu, nigde nisam pronašao da eksplicitno razdvaja kulturu i civilizaciju. Da bi možda dobili zadovoljavajući odgovor treba da znamo šta Niče podrazumeva pod kulturom?
Odgovor se sastoji u sledećem: ‘Kultura je pre svega, jedinstvo umetničkog stila u svim životnim ispoljavanjima jednog naroda.’ Ovaj odgovor Niče daje u svom spisu ‘Nesavremena posmatranja’. Potrebno je da se raznolikost koja postoji u umetničkim stilovima bude slivena u jedinstvo stila. To je pretpostavka svake kulture. Dakle, ako nema jedinstva stila, onda nema ni prave kulture.
Znamo da je Niče pronašao ovaj prvi pojam kulture među Helenima. Možda se iz kulture rađa svaka snažna civilizacija, dakle nema civilizacije bez kulture. Znamo da je Niče izuzetno cenio presokratovsku misao, a da period posle Sokrata, tačnije, Aristotela, opadanje kulture. Helenska kultura se u Ničeovom razmatranju uzima kao obrazac ‘prave’ kulture. Po njegovom mišljenju Heleni su ‘prvenci i uzori svih kasnijih naroda’. Oni su i prošlost i sadašnjost i budućnost. Zato helenska kultura ima oblike koji sasvim odgovaraju sadržaju, ona je izraz životnih potreba, a to se ogleda u dionizijskom principu koji afirmiše životnu snagu i Niče mu daje veliki značaj.
Kultura i civilizacija su dakle u određenoj vezi, samo što grčka civilizacija u periodu pre Sokrata je ispoljavala životnu snagu, posle Aristotela sve ima degradirajući momenat. Moderna kultura je u takvom stanju da je odvojena od pravog života, sve vrednosti su preokrenute. Zato Niče hoće da prevrednuje sve vrednosti.
Za Ničea, Heleni ostaju ‘besmrtni učitelji’ svih kasnijih naroda. Oni su jedino znali i činili ono što je potrebno. Helenska kultura je ta koja može čoveku otvoriti jasne duhovne vidike.
Opširnija objašnjenja se mogu pronaći u : Niče, Fridrih, ‘Rođenje tragedije’ (2001), Beograd, Dereta