Da li izbor hrane govori bilo šta o našem karakteru i moralnim kvalitetima? Ukoliko više volimo jagode od jabuka, to je stvar ukusa i tipično se smatra da iako se naš ukus može razlikovati od ukusa drugih ljudi, on ne predstavlja predmet nikakve moralne osude kao ni pohvale. Međutim, da li kada su u pitanju namirnice životinjskog porijekla takođe važi da ukoliko nam se kravlji sir više dopada od svinjskog mesa, to je naprosto stvar ukusa i ništa više? Većina ljudi misli potvrdno: naš izbor da jedemo meso i životinjske produkte govori o našem ukusu, ali ne i o tome da li smo moralni ljudi.
Zbog čega se postupci kao što je laganje, obmanjivanje ili krađa standardno smatraju razlozima koji bi svakoga naveli da izbjegavaju nečije društvo i da ga osuđuju i procjenjuju kao moralno neispravnu osobu, dok se korišćenje proizvoda životinjskog porijekla (do kojih se standardno dolazi metodima koji uključuju razne oblike brutalnosti; ubijanje, držanje u krajnje skučenom prostoru, odvajanje od mladunčadi i sl.) naprosto smatra nečijim izborom koji ne nosi nikakve moralne posljedice?
Na prvom mjestu, moguće je pozvati se na učenje Biblije prema kojem, za razliku od životinja, čovjek ima besmrtnu dušu koju mu je podario Bog. Na osnovu svoje besmrtne duše, prožete božanskim duhom, čovjek ima dostojanstvo, a jedino na osnovu tog dostojanstva se može biti predmet moralne procjene. Ovo gledište ima i svoju sekularizovanu varijantu. Naime, neki filozofi umjesto o besmrtnoj duši govore o našoj racionalnoj ili umnoj prirodi na osnovu koje neko predstavlja ’moralnog djelatnika’—tj. nekoga čije radnje mogu biti moralne ili nemoralne. Direktna posljedica religijske kao i sekularizovane varijante ovog gledišta jeste da se prema onima koji nemaju umnu (racionalnu) prirodu ne može postupati na moralno neispravan način. Jednostavno rečeno, iako ih možemo ubiti, povrijediti ili oštetiti, ti postupci se ne računaju kao moralno neispravno postupanje. Zašto je ovo problematično?
Prije svega, postojanje besmrtne duše je u najmanju ruku diskutabilno. Takođe, racionalna/umna priroda je najčešće ili veoma nejasno određena i igra ulogu pukog sekularizovanog supstituenta besmrtne duše ili, u slučajevima kada je umna priroda precizno specifikovana, postaje sasvim očigledno da je nemaju ni svi ljudi (mentalno oboljeli, ljudi u vegetativnom stanju itd.) Krajnje je nevjerovatno da bi se bilo ko usudio da nanošenje bola ili ubijanje ovih ljudi smatra postupanjem koje nema nikakve moralne implikacije. Zbog čega bi onda sa životinjama bilo drugačije? Možemo reći da životinje nemaju umnu prirodu, ali sa druge strane vidimo da je nemaju ni mnogi ljudi. Dakle, iz ovoga bi slijedilo da ubijanje, na primjer, umno oboljele osobe nema nikakve moralne implikacije, kao što nema ni ubijanje svinje za potrebe u ljudskoj ishrani.
Nije teško primjetiti zbog kojih razlika se uobičajeno smatra da životinje nisu moralno relevantna bića. Neko može reći da ljudski život ima veću vrijednost od životinjskog života i da je zbog toga ispravno ubiti svinju zbog čovjekovih potreba. Međutim, zbog čega smatramo da ljudski život ima veću vrijednost? Da li zbog toga što ljudi imaju bolje razvijenu komunikaciju, tj. drugačiji vid komunikacije (da li su onda gluvonijemi ljudi manje vrijedni u odnosu na ljude sa razvijenim govornim i slušnim sposobnostima)? Imaju položaj u društvu, cijenjeni su u društvu? Rješavaju matematičke probleme? Inteligentniji su? Vrlo je upitno koliko životinje zaista zaostaju za čovjekom u ovim aktivnostima. Možda je razlika u formi to što ljude navodi da se osjećaju superiornijim u odnosu na životinje? Životinje su dlakave, četvoronožne; prosto su fizički različite od nas. Međutim, moramo spomenuti da su se nekada i ljudi smatrali do te mjere različitim od drugih ljudi, pa je postojalo i doba robovlasništva, koje se danas smatra paradigmatičnim primjerom institucije za koju nema moralnog opravdanja.
veganstvo za i protiv
Da li onda činjenica da životinje nemaju određene sposobnosti koje ima većina normalnih ljudi zaista opravdava da se patnja koja im se nanosi u industriji ne uzme u obzir kao moralni razlog da tu patnju spriječimo? Odgovor je vrlo precizan: Ne, jer razlike u okviru same ljudske vrste su ponekada toliko drastično izražene da, kada bismo osobine po kojima se životinje razlikuju od nas uzeli kao opravdanje za njihovo ubijanje, onda ni mnogi zločini nad ljudima ne bi imali moralne implikacije. Zbog toga, poenta nije u tome koliko je neko biće inteligentno, kako izgleda, kako komunicira, niti u tome da li ima umnu prirodu ili ne. Poenta je u tome da li nešto može da osjeća bol i patnju. Životinje su u stanju da osjećaju bol i da pate. Takođe, nema razlike u ljudskoj i životinjskoj sposobnosti da se raduju, vole itd. Sa neuroevolucionog aspekta, osnovi mnogih naših fundamentalnih psiholoških procesa su se pojavili mnogo prije ljudi. U skladu sa tim, osnovne emocionalne tendencije (npr. strah, ljutnja, seksualni nagon, privrženost potomstvu, sposobnost da volimo itd.) se mogu jasno uočiti kod svih sisara.
Ukoliko ipak sumnjate da je izbor hrane koju jedete zapravo jedan od vaših moralnih izbora i ukoliko prihvatate opšti stav prema kojem su životinje isključene iz sfere morala, pogledajte film koji je dat u linku
Na kraju, možete reći da moralni teret nije na vama, jer ne ubijate vi direktno te životinje koje se koriste ne samo u prehrambene, već i mnoge druge svrhe. Međutim, da li kupovinom tih proizvoda na neki način ipak učestvujete?
Prestanak konzumiranja mesa i životinjskih produkata se mnogima čini kao rigorozan zahtjev i u cilju opravdanja ove prakse navode činjenicu da veliki broj ljudi jede meso i da mnogi ljudi vole da ga jedu. U čemu bi ovdje bio problem? U kriterijumima moralne ispravnosti naših postupaka, koji ne mogu biti lični stavovi tipa ,,ja volim“, ,,meni se sviđa“ ili ,,većina to radi“. Kada bi procjenjivanje ispravnosti ljudskih postupaka funkcionisalo po tim principima i sadista bi mogao opravdati svoju želju i potrebu da zlostavlja druga bića time što se njemu to prosto sviđa i niko od nas ne bi imao pravo da ga moralno osudi. Dakle, poenta je u tome da iako nam nešto prija, zadovoljava naše ukuse, to ne znači da nemamo moralnu obavezu da se toga i odreknemo ukoliko je moralno neispravno.
21 јануара, 2016 at 10:37 am
deo naše svakodnevice, ali retko ko se zapita ili može da odgovori koja je to to relavantna-moralna-razlika.
Da li se stvari menjaju ako životinja nastrada nesretnim slučajem?
22 јануара, 2016 at 12:20 am
The Man Who Eats Roadkill – https://www.youtube.com/watch?v=OQvt-gxbq5E
23 јануара, 2016 at 10:46 pm
Rijetko ko se zapita, slažem se. Upravo u tome i leži ključ problema: ljudi često ne preispituju postupke većine, prakse nametnute tradicijom i vaspitanjem, niti preispituju svijet oko sebe, a što je još gore ne analiziraju ni razloge zbog kojih prihvataju određene stavove. U ovom konkretnom slučaju, mislim da ne postoji relevantna razlika između čovjeka i životinje koja bi opravdala tretman druge u industriji, kako prehrambenoj, tako i modnoj, pa i u eksperimentalnoj praksi. Razmišljajući o uzrocima ljudskog stava prema životinjama, shvatila sam da su uzroci upravo razlike, ali nerelevantne u smislu opravdanja. Kao što sam navela u tekstu, nekada su se zbog vrlo sličnih razlika vršili i zločini nad ljudima koje danas najstrašnije osuđujemo.
Drugo pitanje je zanimljivo i nadovezaću se na ovaj Vladimirov link.. Iako meni ovo izaziva gađenje i protivno je mojim navikama u ishrani, ne mogu da pronađem nikakavu moralnu prepreku u ovakvim postupcima. Međutim, nailazim na problem u sledećem: ukoliko nema relevantnih razlika između čovjeka i životinje, kako bismo onda moralno tretirali ovakav slučaj sa čovjekom, tj. da li bi u ovakvim slučajevima opravdali i kanibalizam?
21 јануара, 2016 at 7:03 pm
22 јануара, 2016 at 2:22 am
Нема ништа без домаће радиности,пршутице,сланинице и домаће раџе.
25 јануара, 2016 at 3:31 pm
Ima. Mozga.
26 јануара, 2016 at 8:21 pm
Од мозга ми скаче претисак и боли ме глава, али и њега једем кад се лепо зачини.
27 јануара, 2016 at 1:02 pm
U ovom tekstu Filipa Volena ima puno sumnjivih stvari. Naravno smatram da su mu namere delom plemenite, no ipak.To da meso izaziva rak nije baš dokazano, a meso divljači spada u najzdraviju hranu. Pre će biti da rak izazivaju razni veštački dodaci. Ima više razloga da verujemo da je beli šećer opasniji od mesa.
A šta tek reći za ovo “Putujući svetom video sam kako siromašne zemlje prodaju svoje žitarice zapadu dok im sopstvena deca umiru na rukama. A zapad tu hranu daje stoci. Sve to da bi mogli da pojedemo odrezak? Jesam li jedini koji na to gleda kao na zločin? Svaki komadić mesa koje pojedemo udarac je u uplakano lice deteta koje gladuje. Kada posmatram njihova lica, da li treba da ćutim?”
Ovo je već ekstremno levičarska nekonzistentna i nekorektna ideologija. Valjda je odgovornost za ovako nešto na onome ko prodaje svoju hranu umesto da nahrani svoje dete. Zapadna kultura je najcivilizovanija kada su u pitanju i žene i deca i životinje. Uostalom to se vidi prema odnosu migranata prema ženama u Evropi, kao i po laičkom etičkom odnosu prema životinjama koji je potekao iz Zapadne kulture. U drugim kulturama ljudi prave decu iz raznih sebičnih razloga a ne samo zbog ljubavi prema deci, na primer, da bi imao ko da radi za njih u starosti.
Ima tu još dosta sumnjivih podataka i sve to suviše lići na politički manifest.I ko zna koja multinacionalna korporacija će imati korist od svega jednog dana.
28 јануара, 2016 at 2:26 am
Nisam čitao druge komentare, tako da se unapred izvinjavam ako je neko izneo sličnu tezu ovoj koju ću ja ovde izneti.
Pre svega, ne želim da budem pogrešno shvaćen. Takođe smatram da je industrijski uzgoj i eksploatisanje životinja dostigao zaista nehumane i izopačene razmere i to samo radi što veće akumulacije kapitala pojedinaca što je smatram problem takođe izopačenog kapitalističkog društva o kome trenutno nije reč. Međutim želim da kažem da, po mom mišljenju, uzgoj i ubijanje životinja radi čovekove ishrane jeste apsolutno opravdano. I svoju tezu ću naravno argumentovati.
Naime, vi ste pomenuli dva razloga zbog kojih se smatra da ubijanje životinja radi čovekove koristi nije predmet moralne rasprave i oba ste po meni, manje više uspešno opovrgli. U odgovoru ću se ograničiti samo na korist u smislu ljudske ishrane (jer nemam nameru da podržavam ubijanje životinja radi krzna ili još gore, zabave). Smatram da postoji još jedan razlog zašto se može smatrati da ubijanje životinja radi ishrane ne treba da bude predmet moralne rasprave, koji vi niste pomenuli. S obzirom na to da ste opovrgli da je čovek u bilo kom smislu više biće od životinja, (bilo da su to biblijski razlozi, besmrtna duša itd. ili sekularni, tj. da je čovek iznad životinja jer je umno sposobniji) ostaje da je čovek u tom smislu ravnopravan sa životinjama. Ako je tako, da li biste u tom slučaju moralno osuđivali lava kad ubije i pojede zebru? Ili bilo koju drugu životinju koja se hrani nekom trećom životinjom? Naravno da ne. Postupci životinja, kakvi god oni bili prosto nisu predmet moralne rasprave. Ako se tu slažete i ako verujete da je čovek ravnopravan sa životinjama, mislim da biste morali da se složite ili da se životinje ipak mogu moralno osuđivati ili da ljudi u tim slučajevima ne mogu. Retko ko bi se složio oko prvog disjunkta, tako da nam ostaje to da se ljudi ipak ne mogu osuđivati ako jednu životinjsko meso. Čovek je prosto svaštojed, što ne znači da je svejedno šta jede, već da treba da jede svaku vrstu hrane. Naravno, ima ljudi koji su vegetarijanci, čak i vegani i koji su savršeno zdravi, međutim lično poznajem neke ljude koji ne jedu meso i imaju ozbiljne probleme sa zdravljem zbog toga.
Pomenuo bih baš sliku koju ste postavili u okviru svog članka gde je s jedne strane čovek na vrhu piramide, a s druge strane su svi zajedno u krugu. Upravo ta druga strana koja je uglavnom potpora za stanovište da ne treba jesti meso, meni bi poslužila kao potpora za tezu da je sasvim u redu jesti meso, upravo zbog toga što mi nismo iznad ostalih stvorenja je u redu jesti meso ako nam je potrebno (a potrebno nam je, možda ne toliko koliko ljudi u proseku jedu meso, ali i dalje nam je potrebno, prosto, kao i neke druge vrste, tako smo evoluirali). Što se tiče njihove patnje, naravno, kao stvorenja koja su skloni empatiji (mada nažalost, ima i onih koji nisu), u procesu uzgoja i ubijanja životinja smatram da bi trebalo da uradimo sve što je u našoj moći da sve to prođe što bezbolnije i sa što manje patnje, ali smatram da to ne može da bude argument za moralnu osudu onih koji jedu meso i ostale proizvode životinjskog porekla. Na kraju krajeva, ostaje na tome da to bude stvar izbora.
Što se tiče ubijanja i mučenja životinja (ili ljudi) iz nekih drugih razloga, to naravno jeste za moralnu osudu. Tu bih primetio da nema nijedne životinjske vrste (ne da ja znam) koja ubija, muči ili povređuje neku drugu ili svoju vrstu osim ukoliko se: 1. Treba da se hrani njome 2. Se oseća ugroženom. Ljudi naprotiv, to rade. Tu naravno ostaje prostora za etičke rasprave, ali smatram da etika bar što ovoga tiče, ne treba ljudima da ulazi u tanjir.
Pozdrav.
28 јануара, 2016 at 9:04 pm
U svom radu branim stav da ne postoji nijedna moralno relevantna razlika između ljudi i životinja koja bi opravdala ubijanje životinja i neuzimanje njihove patnje i interesa u obzir, kao i da jednaka patnja ljudi kao i životinja treba da se na jednak način uzima u obzir prilikom odlučivanja o tome kako ćemo postupiti u nekoj situaciji. Ovo je jedini način na koji životinjama pripisujem ravnopravnost sa ljudima. Nije mi baš najjasnije koju ste ravnopravnost imali vi na umu.
Činjenica da postupke životinja ne prosuđujemo sa moralnog gledišta nikako nema implikaciju koju ste izveli. Životinje ne koriste moralne pojmove, ne rasuđuju u moralnim terminima, jednom riječju, nisu moralni djelatnici, kao ni mnogi ljudi (kao što je u tekstu i navedeno), ali to apsolutno ne znači da se naše ponašanje prema njima ne procjenjuje sa moralnog stanovišta. Upravo u tome i jeste poenta, tako da ne pronalazim da disjunkcija koju spominjete zaista pogađa ono što u radu zastupam. Tvrdnja da se ljudi i životinje ne razlikuju u pogledu mogućnosti osjećanja bola i patnje ne implicira nikakvu ravnopravnost u smislu da postupke normalnih ljudi takođe procjenjujemo van moralne sfere kao i životinjske radnje.
Sto se tiče navodnog značaja mesa u ljudskoj ishrani..
Medicinski argumenti koji se odnose na našu ishranu mogu da se uzimaju u obzir prilikom određivanja toga da li neko vodi računa o vlastitom blagostanju, dugovječnosti, fizičkom izgledu i slično. Kada je riječ o moralnosti naših izbora (u ovom slučaju izbora hrane), medicinski argumenti i teorije ne postižu nikakav efekat i, po mom mišljenju, ne treba ih ni navoditi. U mnogim slučajevima situacija od nas zahtjeva da svoje blagostanje, zdravlje ili imovinu ugrozimo kako bismo postupili na moralno ispravan način. Zamišljam situaciju u kojoj vidim neko dijete da se davi i ne skačem u vodu da mu pomognem zbog činjenice da je napolju -20, voda prehladna i da rizikujem da svoje zdravlje tim postupkom ozbiljno ugrozim. Ovo bi bio medicinski razlog da to ne učinim i sasvim je jasno da se razlikuje od bilo kog moralnog razloga zbog kog bih skočila u vodu i spasila dijete. Zanimljivo je koliko se primjeri ovakvog tipa priznaju ukoliko se odnose na pomaganje pripadnicima naše vrste, dok se sasvim otvoreno poriču kada su u pitanju životinje. Klasični vrstizam.
Na kraju, svaki postupak ili praksa koja se tiče bilo kog bića koje može da osjeća patnju, neprijatnost ili bol ima nedvosmislene etičke implikacije i, kao takva, spada u oblast etike. Ukoliko naš izbor hrane stvara patnju na direktan ili indirektan način, smatram da je dosta očigledno da etika itekako treba da se miješa u tanjir, ako ni na koji drugi način, onda bar tako što će ukazati na moralno ispravan ili neispravan sadržaj tog tanjira.
19 марта, 2022 at 10:33 am
https://lyricstranslate.com/en/la-vem-nau-catrineta-jedrenjak-katrineta.html