Ukoliko ste zainteresovani za praksu – Srpska naučna televizija ne zvuči tako loše.
Poziv je upućen zainteresovanim studentima Fakulteta političkih nauka, Filološkog, Filozofskog, Fakulteta za medije i komunikacije i sl. obrazovnih ustanova u kojima se obučavaju polaznici da rade u elektronskim medijima.
Jedno od centralnih pitanja savremene misli – gde su granice ljudske spoznaje – biće tema prve ovogodišnje CPN tribine u petak, 15. januara, u Velikoj sali SKC-a, u 19 časova. Na tribini će govoriti dr Vlatko Vedral, sa Univerziteta u Oksfordu, filozof dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Bora Živković, dugogodišnji naučni novinar iz SAD i nekadašnji urednik u časopisu Scientific American.
Kvantna mehanika je kao moćna alatka moderne nauke u istraživanju strukture materije zakopala previše duboko – do same ivice ljudske spoznaje. Međutim, kvantna realnost je drugačija od realnosti na koju smo navikli u svakodnevnom iskustvu i kosi se s našom intuicijom. Ako zaronimo malo dublje, u naizgled očiglednu fizičku realnost, ulazimo u svet u kojem ova pravila više ne važe – ulazimo u svet kvantne fizike.
Read more on Najava: tribina – gde je granica ljudske spoznaje?…
„Da li ste vi normalni?“ je kampanja Udruženja Prostor koja za cilj ima podizanje svesti javnosti na temu mentalnog zdravlja.
Udruženje Prostor od 2010. godine radi sa korisnicima psihijatrijskih usluga radi poboljšanja njihovog položaja u društvu.
Read more on Najava: Izložba Udruženja Prostor “Da li ste vi normalni?”…
Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.
Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…
Gledala/o si filmove poput Terminatora i Matriksa, ali da li se ikada zapitaš šta bi se desilo da zaista postoje svesni roboti? Šta ako bi i ljudi mogli da postanu poput Robokapa i imaju pojačane fizičke karakteristike?
Zamisli da medicina može da ti omogući poboljšanje u kognitivnom i moralnom smislu, ili mogućnost da „dizajniraš“ svoje dete.
Kinesko pismo je neprekidno u upotrebi više od četiri hiljade godina, a slike kojima su se prvobitno zapisivali pojmovi su prerasle u ideograme koji se danas koriste. Ako se dublje istražuje, kinesko pismo (sa svojim mnogobrojnim elementima) nam daje različita saznanja, npr. kako su ljudi u dalekoistočnog podneblja u prastara vremena doživljavali i zapisivali pojmove, filozofiju života, razvoj društva i kulture, kao i još mnogo toga, ne zanemarujući tehniku i umetnost samog pisanja.
Read more on Poziv na predavanje: Od slika ka modernom pismu…
Definicijama se koristimo kako bismo učinili pojmove jasnijim. Koristimo definicije kako bismo formulisali šta tačno neka reč znači. Dobra definicija treba da omogući čitaocu da, bez pomoći sa strane, jasno opazi u kojim slučajevima se reč ili pojam koriste.
Read more on Greške argumentacije – deseti deo – greške definicije…
U ovom radu ćemo se baviti osnovnim filozofskim problemima i idejama Jana Lukašijeviča, poljskog filozofa i logičara. Najpre ćemo, u kratkim crtama, izneti kontekst nastanka te filozofije, a potom i nekoliko biografskih podataka iz života Jana Lukašijeviča. Najveći deo rada ćemo posvetiti doprinosu Lukašijeviča savremenoj logici. Rad je prvenstveno istorijsko-filozofskog karaktera, i nema za cilj detaljno bavljenje Lukašijevičevom mišlju. Cilj mu je da istakne osnovne probleme koje je Lukašijevič razmatrao, njegovu motivaciju i uticaje na njega, kao i domete njegove filozofije i njene uticaje. Rad je podeljen na četiri celine:
Da bi razumeli Kjerkegora neophodno je da se osvrnemo na njegov život. Može se reći da su postojali određeni događaji u Kjerkegorovom životu koji su uticali na njegovo stvaralaštvo, mada to ne znači nužno da bez njih ne bi bilo Kjerkegorove filozofije.
Savremeni čovek se u toku svog odrastanja i razvoja uglavnom pre susretne sa istorijom nego sa filozofijom. Ne ulazeći za sada u specifičnost istorijskog i filozofskog znanja, već ih posmatrajući letimično, trebalo bi da je jasno kojim se predmetima istoričari i filozofi bave. Istorija je empirijska nauka koja proučava, opisuje i objašnjava pojave i događaje koji su se desili u prošlosti, a filozofija je misaono istraživanje celokupne stvarnosti i njenih raznih aspekata, koje se u znatnoj meri oslanja na rezultate i metode nauka.
© 2025 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
