Problemi sa kojima se suočavamo danas često nas navode da dajemo trenutna rešenja, a to  otvara put novim problemima. U vidu imam specifičan problem koji je zapravo vrlo čest i rasprostranjen – a to je ljudski stav prema greškama. Ovaj stav potencijalno uzrokuje mnogo drugih problema (bar se meni to dešavalo).

sometimes-you-win-sometimes-you-learn

U čemu se sastoji ovaj stav? Greške se posmatraju kao  nešto loše, biti uspešan znači jako malo grešiti. Pripisuju se pozitivne vrednosti izbegavanju grešaka, i obično svi teže da izbegnu greške po svaku cenu. Ipak grešiti nije uvek loše –  potrebno nam je da grešimo jer to znači da napredujemo. Svakako da nećemo uvek naučiti iz naših grešaka, ali to ne treba da nam bude izgovor da se zavučemo u našu ljušturu i plašimo sveta. Grešiti znači pokušati i ne uspeti u nečemu, ali to treba da bude podstrek za ulaganje više truda u tu delatnost.

Jasno je da svi grešimo, ali čovek ima mogućnost da se sa svojim greškama nosi i da iz njih izvuče pouku koja će mu pomoći u napretku. Svi velikani su takođe grešili, ali nisu te greške shvatili kao prepreke nego kao podsticaj da nastave dalje. To je ono što nam je potrebno, tu se iskazuje potrebnost filozofije danas.Posmatrati svet iz druge perspektive, dopustiti sebi taj luksuz pravljenja greške. Dopustiti sebi da misliš drugačije, da misliš, a ne samo da usvajaš obrađene informacije. Šta je filozofija na kraju krajeva? Kako bi to rekao profesor Nebojša Grubor: „Filozofija je ono što možeš da povežeš sa sobom.“ – a ja bih dodao i sa životom uopšte.

I dalje mi se dešava da potpuno iracionalno pristupim mnogim stvarima u životu, ali posle, kada je već kasno uz pomoć kritičkog mišljenja (koje sam stekao studirajući filozofiju) često uvidim gde sam pravio greške..

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone