Ovim argumentima je zajedničko to što izvode zaključak da jedna stvar uzrokuje drugu. Međutim, veza između uzroka i posledice je kompleksna. Lako je napraviti grešku.

kako-su-nastale-sibice

 

 

 

 

 

Prevela i priredila: Jelena Dimitrijević

Uopšteno govoreći, mi kažemo da C jeste uzrok posledice E ako i samo ako:

  1. Obično, ako se C javi, javi se i E; i
  2. Obično, ako se C ne javi, neće se javiti ni E.

Koristimo termin “obično” kako bismo se ogradili od izuzetaka koji su uvek prisutni. Na primer, kažemo da prevlačenje šibice preko ivice njene kutije uzrokuje paljenje šibice, jer:

  1. Obično, kada se šibica prevuče, ona se upali (osim ako je šibica umočena u vodu); i
  2. Obično, dok se šibica ne prevuče, ne upali se (osim ako je upalimo aparatom za zavarivanje).

Mnogi autori takođe poručuju da kauzalnu tvrdnju treba podržati prirodnim zakonom. Na primer, tvrdnja da “prevlačenje šibice preko ivice njene kutije uzrokuje njeno paljenje“ je podržana principom da “trenje proizvodi toplotu, a toplota proizvodi vatru”. U ovu grupu grešaka spadaju:

  • Post hoc (Smatra se da jedna stvar uzrokuje drugu, zbog toga što joj prethodi)
  • Zajednički efekti (navodni uzork i posledica su oba posledice nekog zajedničkog uzroka)
  • Beznačajnost (navedeni uzrok je beznačajan u poređenju sa drugima)
  • Pogrešan smer (Smer između uzroka i posledice je obrnut)
  • Kompleksan uzrok (navedeni uzrok je samo deo čitavog uzroka)

 

posled

Foto: Fallacyaday

Doslovni prevod izraza post hoc ergo propter hoc sa latinskog bi bio: “posle toga, dakle, zbog toga”. Ovo najbolje opisuje grešku. Autor pravi grešku kada pretpostavlja da je zbog toga što jedna stvar prati drugu, njome uzrokovana.

Primeri:

Imigracija iz Alberte u Ontario se povećala.
Nedugo zatim, povećalo se blagostanje.
Dakle, povećana imigracija je uzrokovala povećanje blagostanja.

Petao se oglasio, sunce je izašlo.
Dakle petao je prizvao sunce.

 

Kao i kod drugih grešaka, primeri izgledaju banalno, ali nam se ova greška svakodenevno događa. Tako je npr. u ovom novinskom članku objavljeno da je par dobio bebu pošto se lečio akupunkturom.

Da bi se greška otklonila potrebno je pokazati  da je korelacija slučajna tako što ćemo pokazati da: (i) bi se posledica  javila i u slučaju da se uzrok nije javio, ili (ii)  je posledica bila prouzrokovana nečim drugim.

 

Zajednički efekti

Greška nastaje kada se smatra da jedna stvar uzrokuje drugu iako obe samo posledice jednog zajedničkog uzroka. Ova greška se često smatra posebnom vrstom greške hoc ergo prompter hoc.

Trenutna visoka stopa nezaposlenosti je uzrokovana niskom potrošačkom potražnjom. (Zapravo obe su uzrokovana visokim kamatnim stopama.)

Imaš groznicu i to je prouzrokovalo tvoj osip. (Zapravo, simptomi su uzrokovani malim boginjama.)

Da bi se greška otklonila potrebno je identifikovati dve posledice i pokazati da su uzrokovane jednim istim uzrokom. Neophodno je opisati taj uzrok i dokazati da uzrokuje svaki simptom.

 

bezd

Objekat ili događaj koji je identifikovan kao uzrok jeste pravi uzrok, ali je beznačajan u poređenju sa drugim uzrocima tog događaja. Ovo nije greška kada su i drugi pridodati uzroci podjednako beznačajni. Prema tome, ne bi bilo pogrešno reći da ste vi bili uzrok poraza vlade Troje zato što ste glasali za reforme, jer vaš glas ima isto onliko važnosti koliko i glasovi drugih, pa je prema tome podjednako deo uzroka.

Ali bi zato bilo pogrešno reći da je pušenje uzrok zagađenja vazduha u Pančevu. (Ovo je tačno, ali beznačajno u poređenju sa posledicama automobilskih izduvnih gasova)

Da biste otklonili grešku identifikujte  značajnije uzroke.

 

Kompleksni uzroci

 

Posledica je uzrokovana nekolicinom objekata ili događaja, od kojih je identifikovani uzrok samo jedan deo. Varijacija ovoga jeste povratna petlja gde je sama posledica deo uzroka.

Na primer:

Uzrok nesreće je nedostatak žbunja pored puta. (Tačno, ali ona se ne bi dogodila da vozač nije bio pijan I da pešaci nisu prelazili van pešačkog prelaza.)

Ljudi su preplašeni zbog povećanog kriminala. (Tačno, ali ovo je navelo ljude da, zbog tog straha, prekrše zakon, što je još više povećalo kriminal.)

Da biste otklonili grešku pokažite da su svi uzroci, a ne samo oni koji su pomenuti, potrebni da bi proizveli posledicu.

 

Pogrešan smer

 Relacija između uzroka i posledice je preokrenuta.

Primeri:

  • Povećanje broja obolelih od AIDS-a je uzrokovano povećanjem nivoa seksualnog obrazovanja. (Zapravo, porast nivoa seksualnog obrazovanja je uzokovan širenjem AIDS-a.)
  • Rak uzrokuje pušenje.

Da biste otklonili grešku napravite argument kojim pokazujete da je redosled uzroka i posledice obrnut.

 

Korelaicija nije isto što i uzročno-posledični odnos

Uzročnost nije simetrična, činjenica da pušenje izaziva rak ne znači i obratno.

Sa druge strane, korelacija jeste (ako kažemo da je pušenje u korelaciji sa oboljenjem od raka, onda je i oboljenje od raka u korelaciji sa pušenjem)

Uzrok i posledica ne moraju biti u korelaciji. Npr moguće je da pušenje povećava verovatnoću infarkta, ali da je ishrana pušača siromašna holesterolom, dok je ishrana nepušača bogata holesterolom. Ako nizak holesterol sprečava infark više nego što ga pušenje podstič, moguće je da uzrok i posledica ne budu u korelaciji.

 

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone