Internet je skoro svuda dostupan pa je i „kopiraj i nalepi“ (copy/paste ) novinarstvo zaživelo. Tako je i u Srbiji, i na to smo već donekle i navikli.
Jedan primer je i portal mondo.rs koji prenosi gomilu vesti iz politike, dnevnih događanja, crne hronike, sporta, estrade, sveta. Nađe se za svakoga po nešto, a kako ja to volim da kažem „znaju da prepišu ili prevedu i nešto zanimljivo“.
To je relativno mala redakcija, mala pre svega u odnosu na broj vesti koje produkuje na dnevnom nivou. To i jeste prednost ovakvog tipa novinarstva u odnosu na ostale. Loše je to što je praksa pokazala da se događa da izveštavaju o stavrima u koje nisu upućeni, tako se dogodilo da objave rezultat sportskog događaja koji još nije ni počao, i to uz kratak komentar. (slučaj kvalifikacija za trku Formule 1 od pre par godina).
Kritičko mišljenje u ovom vidu novinarstva uglavnom nije prisutno. „Zabava“ – je kategorija na portalu u kome je verovatnoća da ćete videti kritičko mišljenje još manja što i nije problematično.
Tako je mondo preneo desetak vesti o polivanju vodom nekih pozntaih ličnosti. Neki od njih su pri tome ukazali na svrhu – podizanje svesti o Lu Gerigovoj bolesti i skupljanje sredstava, dok su neki taj deo izostavili.
Bukvalno niotkuda usledila je nova vest na portalu – „Kako od humanosti napraviti glupost“. U vesti se najoštrije kritikuju svi poznati koji su izostavili originalnu svrhu celog izazova i tako se poneli bez saosećanja prema obolelima i njihovim bližnjima:
“Suština podizanja svesti nije samo u konstataciji da nešto postoji. Poznate ličnosti, koje izdvoje vreme da se zaliju kofom vode i na taj način dopru do najšireg auditorijuma, trebalo bi da izdvoje i koji minut više da o ALS-u zapravo nešto i kažu. Nema svrhe nekome neinfomisanom samo reći da postoji bilo šta od, recimo, sladoleda od čokolade do nuklearne bombe, ako im ne objasnite šta je to, čemu služi, i kako utiče na svet oko sebe….
…I za kraj – svaka čast svima koji su ovaj izazov izveli onako kako je i zamišljeno. Onima koji su rekli šta je ALS, donirali i pozvali druge da doniraju, i herojski izdržali veliku kofu punu leda i vode. Šta reći onima koji su uzeli činiju vode koju su pet minuta držali u frižideru i kikotali se kroz ceo klip, osim – zamislite kako se neko ko boluje od ALS-a, ili neko kome draga osoba boluje od ove bolesti, oseća dok gleda vaš “doprinos” celoj stvari.“ “
Sve rečeno u članku stoji i to su komentatori brzo pohvalili.
Ali ono što nisam pročitao je to da je mondo odgovorniji od onih koji su se polili vodom iz zabave – zato što je mondo od toga napravio vest. Ne samo mondo, već skoro svi mediji. Preko društvenih mreža ličnosti mogu da podele šta su uradile – ali to ipak ostaje dostupno ograničenom broju ljudi koji su se pretplatili da takve egzibicije i dobijaju. Na taj način to ostaju egzibicije kojima se ne pridaje na značaju, a broj ljudi koji dobija informaciju je zanemarljiv (ma koliko ljudi da prati određenu ličnost, procenat ljudi koji vidi pojedinačnu objavu je znatno manji).
Neverovatno licemerno je da se ovako oštro napadnu javne ličnosti, a da se ne prizna sopstvena odgovornost. Da li je moguće da ljudi iz redakcije mondo.rs nisu svesni svoje odgovornosti kada objavljuju vesti?
Manje je bitno, ali se ipak pitam – šta se to dogodilo pa je redakcija monda preko noći počela da prosvećuje narod? Da li je neko iskreno napravio zaokret i rešio da umesto nabijanja pregleda pokaže malo saosećanja? Da li je oboleo neko blizak njima, ili im se obratio neko ko boluje od ove bolesti?
A možda, možda neko ipak nadgleda šta mediji pišu i traži poštovanje kakvog-takvog etičkog kodeksa?
Ostavite odgovor