1. Slušanje Mocarta doprinelo je smanjenju broja napada kod epileptičnih pacijenata. Istina

Pokazalo se da Mocartova muzika ima obećavajuće efekte na funkcionisanje nervnog sistema. U ovom istraživanju ispitan je uticaj Mocartovih dela na epilepsiju. Članak je ispunjen mnoštvom izvora, korišćeni su rezultati čak 12 studija. Analiza pokazuje da se kod 84% pacijenata koji su slušali Mocartovu muziku smanjio broj napada. Napadi su se smanjili tokom (31%) i nakon (23%) slušanja Mocartovih kompozicija. Zapažen je značajan odgovor na muzičku terapiju kod pacijenata sa višom inteligencijom. Uticaj Mocartove muzike na epilepsiju jeste značajan. Ipak, potrebno je obaviti još istraživanja kako bi se klinička efikasnost u potpunosti potvrdila.

2. Naše najkreativnije misli nam dolaze dok hodamo. Laž

Pokušajte ležeći!  Po novom istraživanju koje su obavili doktoranti sa ANU-a najkreativnije misli nam nailaze kada ležimo. Doktor Daren Lipnicki iz odeljenja za psihologiju na fakultetu nauke na ANU-u, je otkrio da ljudi brže rešavaju anagrame kada leže nego kada stoje.
Rešavanje anagrama često uzrokuje “A-ha!” ili takozvani eureka momenat- odgovor se javlja iznenada, često iz vedra neba. “Ovi momenti uvida su poput onoga što ljudi iskuse kada postignu kreativni prodor “-kaže doctor Lipnicki.

kreativno-misljenje

“Zbog toga je moguće da su naši najkreativniji momenti oni u kojima se opustimo”. Razlog za ovo može uključivati razliku u hemijskim procesima u mozgu kada ležimo i kada stojimo. “Teorijski, može biti da se određena hemikalija, noradrenalin više oslobađa u mozgu kada stojimo nego kada ležimo. Sumnja se da noradrenalin inhibira sposobnosti za rešavanje anagrama i kreativno mišljenje pa smo mi odlučili da testiramo ideju da će nam ležanje pomoći da brže rešimo anagrame.” Doktor Lpnicki je zahtevao od 20 zdravih pojedinaca da reše anagrame i u stojećoj i u ležećoj poziciji. Tu su bila 32 anagrama koja su se sastojala od pet slova.
Prosečno vreme za koje su pojedinci rešavali anagrame dok su ležali bilo je 26.3 sekunde, dok su stojeći rešavali anagrame za prosečno vreme od 30 sekundi.

Od pojedinaca se takođe zahtevalo da reše aritmetičke probleme, ali je studija pokazala da se kod rešavanja aritmetičkih problema ne javlja razlika u rezultatima u zavisnosti od toga da li pojedinci stoje ili leže.
Anagrami se mogu okarakterisati kao problemi uvida, delimično zato što se često rešavaju iznenada. I anegdote i eksperimentalno svedočanstvo sugerišu da se uvid može javiti tokom sna ili može biti inspirisan snom.

Doktor Lipnicki kaže da su njegove studije bile preliminarna istraživanja i da bi bilo prerano da kompanije požure da kupe krevete za sale za sastanke.

 

3.  Skorašnja analiza objavljenih knjiga na Engleskom jeziku pokazuje tendenciju smanjenja emocionalnih reči tokom 20. veka. Istina

Ovde je istraživana učetalost upotrebe reči koje se odnose na raspoloženja, to jest, reči koje nose određeni emotivni sadržaj u dvadesetovekovnim knjigama sa engleskog govornog područja.Korišćeni su podaci koje je obezbedio Gugl, a koji uključuju učestalost reči u otprilike 4% svih knjiga koje su objavljene do 2008. godine.

Uz pomoć 6 jedinstvenih lista reči određene su  kategorije raspoloženja koje su označene kao bes, odvratnost, strah, radost, tuga, i iznenađenje. (Ove liste reči primenjene su u istraživanju sadržaja tvitera u Velikoj Britaniji koji pokazuje da su promene u učestalosti emocionalnih reči bile povezane sa stvarnim životnim događajima (kao što su iznenadne smrti poznatih osoba ili prirodne katastrofe) )

Analiza je postigla tri glavna rezultata. Prvo, možemo da razlikujemo “srećne” i “tužne” periode na osnovu podataka. “Tužno” se bira tokom Drugog Svetskog rata, a  “srećno” se češće bira najpre tokom 1920-ih a zatim tokom 1960-ih. U skorijem periodu možemo videti da “tužno” počinje tokom 1970-ih, s tim da se tokom poslednjih godina povećava upotreba “srećno” u skupu podataka.

Zanimljivo je to da Prvi Svetski rat nije ostavio traga na učestalost korišćenja reči koje se odnose na raspoloženja

Naše drugo otkriće je jasno smanjenje u opštoj upotrebi reči koje se odnose na raspoloženja tokom vremena.  Proverili smo ovo kako bi potvrdili ovo nije rezultat na primer, većeg broja tehnički orijentisanih naučnih knjiga tokom vremena. I

Primećuje se da je strah, koji se smanjivao tokom početka veka, značajno porastao posle 1970-ih, što je u suprotnosti sa ostalim emocijama koje su konstantno opadale (grafikon 2).

Naše treće otkriće je da je, počev od 1960-ih, u američkim knjigama u odnosu na britanske porasla upotreba sadržaja vezanog za raspoloženje.

 

 

Share on LinkedIn0Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Email this to someone