Ove greške se svode na to da se reč ili deo rečenice upotrebljuju nejasno. Postoje dva načina da do ovoga dođe: Prvi je da reč ili fraza mogu biti dvosmisleni, višeznačni. Drugi je da reč ili fraza mogu biti nejasni, pa onda im onda ne možemo pripisati određeno značenje.
Greška dvosmislenosti
Prevod i obrada: Ivan Komarov.
Foto: veryserioso
Među ove greške spadaju: okolišanje, dvosmislenost, akcentovanje.
Okolišanje ili vrdanje (ekvivokacija)
Do ove greške dolazi kada se isti pojam koristi na dva različita načina.
Ova greška se najlakše uočava tako što identifikujemo reč ili deo rečenice koji se koristi dva puta u tvrdnji, a zatim je neophodno dokazati da je upotreba reči u jednom kontekstu različita od upotrebe u drugom, i da je samo jedna od te dve upotrebe adekvatna.
Neki od primera su:
Engleski je jezik.
Jezik je fizioloski organ.
Engleski je fizioloski organ.
Kosa se koristi za baštenske poslove.
Ja imam na glavi kosu,
Moja kosa se koristi za baštenske poslove.
Meteorolozi su najavili da će padati grad.
Beograd je grad,
Beograd će padati.
Greška dvosmislenosti
Ova greška se formira kada sklop rečenice dozvoljava da se ona protumači u dva različita smisla. Čim se prepozna dvosmisleni deo u tvrdnji onda je lako dokazati da ta tvrdnja ima dve moguće interpretacije.Na primer:
Sinoć sam uhvatio provalnika u svojoj pidžami.
(Iz ovoga se jasno prepoznaju dva smisla, ili da sam ja bio u pidžami dok sam hvatao provalnika, ili da sam uhvatio provalnika koji nosi moju pidžamu)
Greška akcentovanja
Akcentovanje reči i isticanje određenih reči se koristi da bi se predložilo drugačije značenje sadržaja od stvarnog sadržaja koji se zaista nalazi u iskazu.
Na primer:
Prvi oficir broda da bi se osvetio kapetanu je zapisao u svom dnevniku: Kapetan je bio trezan danas.
(On ovime ističe i sugeriše da je kapetan uglavnom bio pijan).
Zaključak: Jako je bitno da u zaključivanju ili argumetnaciji jednu istu reč koristimo na dosledan način. Ova grupa logičkih grešaka poziva nas pre svega na preciznost u izražavanju.
Ostavite odgovor