Prirodno – neprirodno
Atribut „prirodno“ često se stavlja isključivo u pozitivan kontekst – pa se izjednačava sa dobro i poželjno. Sa druge strane atribut „veštačko“ stavlja se u izrazito negativan kontekst – to je nešto što po svaku cenu želite da izbegnete.
Kad god želite da pohvalite nešto, a ne znate šta biste rekli za tu stvar, upotreba reči prirodno će verovatno odraditi posao. Ovo koriste mnogi- od političara do prodavaca raznih preparata čija je glavna prednost to što su “potpuno prirodni.”
Da li su nasumični političari kompetentni da ocenjuju šta je prirodno, a šta ne?
Nije sve prirodno dobro, i nije sve veštačko loše. Kao primer može da posluži nešto veštačko a korisno – recimo insulin .
„5 dobrih razloga da detetu dajete organsku hranu“
„Organska hrana je IN“ „Organska hrana – hrana budućnosti“ su naslovi koje sam do skora i ja uzimamo “zdravo za gotovo”.
Često pristrasna i verovatno previše sigurna u svoje zaključke, emisija Penn & Teller: Bullshit! može da posluži da Vas navede na razmišljanje. Barem mene jeste.
Kod jednog od naslova koje sam naveo vidi se da se cilja na emociju čitaoca – ovo je hrana koja je dobra za vaše dete (pobeđuje i ministra koji pije mleko u koje svi sumnjaju, zar ne). Ovo ne bi bilo strašno kada spisak razloga koji se navode ne bi bio sporan.
Prvi pogled na ovaj spisak pokazuje da lista prioriteta ne postoji. Pesticidi i nutritivne vrednosti dolaze kasnije, na prvom mestu nalazi se ukus.
1. Ukusnija je
Ekipa emisije Bullshit napravila je tri eksperimenta. U prva dva ispitanici je trebalo da između dve namirnice prepoznaju organsku. U trećem su isekli bananu na dva dela, a zatim rekli ljudima da se radi o dve različite banane – jednoj organskoj i jednoj neorganskoj. Tražili su od njih da im opišu razlike u ukusu. Pogledajte ispod kako je to izgledalo.
2. Zdravija je – 3. Bogatija je
Često je navođeno da su nutritivne vrednosti organske hrane bolje tj. da je ona hranljivija. U pitanju je još jedan mit. Istraživanja pokazuju da razlike između organske i konvencionalne hrane nema ili je ima veoma malo.
4 – 5. Nema pesticida – Nema aditiva
Najveći mit vezan za organsku hranu tiče se upotrebe pesticida. Po zakonu za proizvodnju organske hrane nije dozvoljena upotreba sintetičkih (veštačkih tj. onih iz laboratorije), ali jeste upotreba prirodnih pesticida, što donosi priličnu zabunu u celu jednačinu.
Postoje organski farmeri koji zaista ne koriste nikakve pesticide (čak ni prirodne), ali su to neki manji proizvođači i oni su u manjini. Oni koji koriste prirodne pesticide tvrde da to čine u primerenim količinama, i da im finansijski ne bi bilo isplativo da koriste neprimereno velike količine tih pesticida. Kakav odgovor se dobija na pitanje da li su prirodni pesticidi bezbedni zavisi od toga koga pitate. U prošlosti je bilo slučajeva korišćenja potencijalno štetnih prirodnih pesticida, no organski farmeri tvrde da se takvi pesticidi više ne koriste.
Branioci konvencionalne proizvodnje hrane ističu da su sintetički pesticidi napredovali i da su danas potpuno bezbedni. Postoje i oni koji smatraju da efekat pesticida ipak još uvek nije dovoljno istražen.
Srednji put između dve strane znači prihvatanje pesticida kao nezabilaznih (osim ukoliko sami gajite svoju hranu). Većina ako ne svi se slažu oko prećutne i jedne od polaznih pretpostavki – da su sveže voće i povrće najzdraviji način ishrane.
„Hrana budućnosti?”
Najjači argument protiv tvrdnje je organska hrana – hrana budućnosti (šta god to značilo) – predstavlja procena da proizvodnjom isključivo organske hrane ne bismo mogli da prehranimo čitavu planetu već svega 4 milijarde ljudi.
Ostavite odgovor