Kalifornija predvodi svet velikim idejama. Zato smo lansirali „Veliku misao“, novu seriju fokusiranu na neke od njih. Naša prva Velika misao dolazi od Stjuarta Rasela (Stuart Russell), profesora kompjuterskih nauka na Univerzitetu Berkli i svetski poznatog stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Njegova velika misao je: „Filozofija morala će u budućnosti biti ključni industrijski sektor.“
Prevod? U budućnosti, priroda ljudskih vrednosti i procesa kojima donosimo moralne odluke biće veliki biznis u svetu tehnologije.
Raselova ideja je u centru debate koja se trenutno vodi u kompjuterskim naukama. Ali, pre nego što se upustimo u to, pogledajmo šta sam Rasel kaže o svojoj velikoj ideji.
„Zamislite, ako želite da stvorite robote koji bi ušli u domove ljudi“. To je nešto što bi moglo da se desi već u sledećoj deceniji“, kaže Rasel. On smatra da će roboti u početku obavljati kućne poslove kao što su kuvanje, čišćenje i pranje veša, ali da će na kraju preuzeti više ljudskih zaduženja.
Trenutno u Japanu postoji robot po imenu Pepper, dizajniran tako da ljudima pravi društvo. Bio je testiran na starijim građanima. Ideja je da umesto mačke, svojoj baki poklonite Pepera da joj pravi društvo.
Rasel zamišlja da će roboti jednog dana preuzeti brigu i o našoj deci. „Ako želite da stvorite robota koji bi išao u domove ljudi, ne želite da po povratku kući otkrijete da je on za večeru stavio mačku u rernu, misleći da je to što je učinio bila dobra stvar, jer su deca bila gladna, a ničeg drugog nije bilo u frižideru, je l’ tako?“, pita Rasel.
Ali, kako bi robot mogao da zna da to nije ono što ste želeli?
„Želeli biste robota sa instaliranim skupom vrlina“, kaže Rasel. „Po svoj prilici kompanija koja je razvila robota u njega će usaditi vrline koje i sama zastupa“. To zvuči pomalo jezivo, zar ne?
Rasel kaže da je strah od novog sveta robota star koliko i sam reč „robot“. Zapravo, termin „robot“ je skovan u pozorišnoj predstavi u kojoj roboti preuzimaju našu planetu. Od „Frankenštajna“ preko „Terminatora“ ta tema se provlači kroz umetnost i pop kulturu. Ali, Rasel kaže da naučnici, uglavnom, takvu opasnost ne uzimaju za ozbiljno.
„Normalan odgovor na zabrinutost te vrste bio bi: ’To će se desiti u dalekoj budućnosti, ne moramo zbog toga brinuti’“, kaže Rasel. Međutim, taj stav se nedavno promenio. U poslednjih nekoliko godina, naučnici se sve češće oglašavaju o opasnostima koje veštačka inteligencija može predstavljati po čovečanstvo.
Teorijski fizičar, Stiven Hoking (Stephen Hawking) rekao je za BBC da on misli „da bi potpuni razvoj veštačke inteligencije mogao da ispiše (izazove) kraj ljudske vrste“. Ranije ove godine Hoking i stotine istraživača u oblasti veštačke inteligencije potpisali su otvoreno pismo u kojem se kaže da ukoliko industrija ne počne sa izgradnjom zaštite u oblasti veštačke inteligencije, to bi moglo da izazove propast čovečanstva.
Generalni direktor kompanije „Tesla“, Ilan Mask (Elon Musk), jedan od potpisnika pisma, dao je 10 miliona dolara u tu svrhu. On je otišao toliko daleko da je izjavio da bi veštačka inteligencija mogla da bude najveća opasnost po postojanje ljudi.
Rasel je takođe potpisao pismo, ali on smatra da je njegovo stanovište manje apokaliptično. Po Raselovom mišljenju, sve do sada, polje veštačke inteligencije je bilo posebno usmereno na osposobljavanje robota da čine „visoko-kvalitetne“ odluke.
„U ovom trenutku mi još uvek ne znamo kako da robotu damo ono što bi se moglo nazvati ljudskim vrednostima“, kaže on. Ali, Rasel veruje da kako ovaj problem postaje jasniji, prirodno je da će ljudi početi da usmeravaju svoju energiju na njegovo rešavanje. I dodaje, bez namere da bude lakomislen: „..niko neće kupiti robota koji kuva mačke“. Samo je pitanje vremena kada će kompanije iz oblasti tehnologije, univerziteti i vlada početi da ulažu novac u programiranje moralnih robota.
„U određenom smislu jedina svrha postojanja robota je u tome da nam pomognu da shvatimo sopstvene vrednosti i možda da ljude učine boljim“, kaže Rasel.
Queena Sook Kim, originalno objavljeno na portalu KQED
Prevod i adaptacija: Jovana Marić
Ostavite odgovor