Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.
Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…
U okviru projekta “Pravo na umetnost 2015.” održana je premijera predstave Hegel i duga lista prevara. Učestvovale su osobe sa invaliditetom, ali i ostali umetnici i aktivisti.
„Das Wahre ist das Ganze“ je jedan od osnovnih Hegelovih postulata. Istinito je za njega ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Klasifikuje, definiše, identifikuje. Onda može i da manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj mali uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Matrica tela osobe sa invaliditetom „podrazumeva manjak određenih funkcija“, stoga se unapred te funkcije subjektu X otpisuju. Ono što celovitost ne podnosi je upravo ideja „manjka“. To je podseća na svoj sopstveni manjak, koji bi idejom o celini želela da ukine, pa stoga ukida razne mogućnosti osobi sa invaliditetom. Tako zatvara svoj krugu u kome manjka (u svojoj matrici) nema. Ali, nema ni života. On se izgubio u ideji o celini, u onome „Ganze“.
Sadržaj kursa: Počinje se analizom moralnog fenomena i odredjenjem moralnog kriterijuma i njegove specifičnosti, razlike od drugih, van-moralnih kriterijuma, socijalni status morala, pitanje moralnog relativizma, odnosa morala i religije. Razmatraju se osnovne etičke teorija (Utilitarizam, Deontološka etika,Etika vrlina, Doktrina dvostrukog učinka, itd.). Kurs obuhvata i osnovne stavke iz metaetike, kao teorije značenja i opravdavanja moralnih termina i iskaza. Na kraju se uvodi u elemenarne distinkcije važne za oblast primenjene etike i daju naznake moralne metodologije i epistemologije.
Cilj izučavanja kursa: Student treba da se upozna osnovnim pitanjima etike, glavnim etičkim teorijama, da dobije uvodnu informaciju o metaetici i o primenjenoj etici.
Preduslovi za polaganje: Za pohadjanje kursa nema posebih preduslova.
Oblici nastave: Nastava se održava u letnjem semestru na prvoj godini studija. Jednom nedeljno drže se dva časa predavanja i jednom nedeljno dva časa vežbi.
Prenosimo Elvi bloga i pitanja na koja i mi tražimo odgovor:
Koji deo preovladava u tebi? Emocionalni ili racionalni? Da li si još jedan od onih koji je kul i koji ne oseća, koji se ne plaši, koji gazi sve pred sobom?
Theoria (doiserbia) – stručni časopis
FIlozofija i društvo – časopis za filozofiju i društvenu teoriju youtube
Centar za bioetičke studije facebook, youtube
Filozofija mitrovačkih gimnazijalaca – učenički eseji
TS1 literatura link (vukovi.org)
Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑