Sadržaj kursa: Osnovno težište kursa nalaziće se na odnosu činjenica i (saznajnih i vansaznajnih) vrednosti u naučnom saznanju, da bi se zatim ispitivao problem vrednosne neutralnosti na različitim stupnjevima naučnog istraživanja. Posle rasmatranja saznajnih vrednosti u nauci (naučne aksiologije) i kompatibilnosti različitih (teorijskih i praktičnih) ciljeva nauke izlagala bi se tematika naučnog proučavanja društvenih vrednosti, kao i problemi etike nauke i društvene odgovornosti naučnika (npr. konflikti u društvenim ulogama naučnika). Zatim se pažnja usmerava na filosofske kritike nauke i tehnologije, da bi se kurs završio s nekoliko tema vezanih za društvene i istorijske nauke (interpretativni i razumevajući pristupi, subjektivizam i angažman u društvenoj nauci, problemi vrednovanja u istoriji itd).
Cilj izučavanja kursa: Student treba da stekne uvid u osnovne probleme racionalnosti koji se pojavljuju u vezi s naučnim teorijama, kako u prirodnim, tako i u društvenim i istorijskim naukama, što bi mu omogućilo sposobnost da razluči činjeničke od normativnih sudova.
Read more on Filozofija – Treća godina – Nauka i racionalnost…
Džon Rols (John Rawls) je savremeni politički filozof. Knjiga Teorija pravde (1971), koja je izazvala niz rasprava u političkoj filozofiji. Sa druge strane, Rols je značajan i po tome što se okreće normativnim pitanjima i temama, uprkos tome što u okviru etike i političke filozofije njegovog vremena preovlađuje bavljenje analizom etičkih i političkih pojmova i iskaza (bar u okviru tzv.analitičke filozofije kojoj Rols pripada). Tema njegove najznačajnije knjige je distributivna pravda ili kako bi se to još moglo reći – odnos pravde i jednakosti. Rols pokušava da odgovori na pitanje kako pravedno raspodeliti odgovarajuća dobra i resurse među ljudima u jednom društvu. U tu svrhu, Rols daje dva principa pravde i navodi nekoliko argumenata kojima te principe brani. Jedan od tih argumenata se zasniva na početnoj poziciji, a pošto po svojoj strukturi ovaj argument podseća na argumente koje su moderni politički mislioci (Hobs, Lok, Ruso, Kant) navodili kao opravdanje nastanka države, imao sam tu slobodu da ga nazovem argumentom iz prirodnog stanja. Taj argument, kojim on pokušava da pokaže zašto bi individue u početnoj poziciji (prirodnom stanju) od raznih principa pravde izabrale baš njegova dva, može se izložiti na sledeći način:
Read more on (seminarski) Rolsova teorija pravde predstavljanje i pokušaj kritike…
Apstrakt: U ovom radu izložiću jednu od najuticajnijih kritika demokratije u istoriji političke političke teorije, Platonovu kritiku demokratije iz Države. U prvom delu rada ću pretstaviti kratak pregled istorije pre Platona, kao i neki od mogućih razloga za Platonovo negodovanje prema demokratiji. U drugom delu ću prikazati poziciju Države u sistemu Platonove filozofije i uporediću je sa Zakonima u skladu sa potrebama rada. Treći i glavni deo namenjen je obrazloženju kritike demokratije kroz analogiju sa brodom, na koju nailazimo u Šestoj knjizi države. Pored ovoga,prikazaću sliku idealnog vladara – filozofa i uporediću je sa drugim mestima u Državi, kao što je alegorija sa pećinom, analogija sa suncem i drugim poznatim mestima.
Ključne reči: Demokratija, kritika, filozofi – vladari, analogija sa brodom.
Read more on Platonova kritika demokratije i njegova vizija idealnog vladara…
Biološka manipulacija i moralno poboljšanje ljudi
U ovom radu će se razmatrati stav Džulijana Savuleskua (Julian Savulescu) po kom je poboljšanje djece genetskom intervencijom naša moralna obaveza. Ukazaćemo na grešku u argumentaciji ove tvrdnje i pokazati da ona ne ide u prilog stanovištu o kome je ovdje riječ. Štaviše, pružajući argument zbog kog bi trebali da prihvatimo poboljšanje genetskom intervencijom, Savulesku istovremeno ukazuje na irelevantnost ovih metoda, što dovodi u pitanje efikasnost i potrebu za njima uopšte, pogotovo kada je u pitanju manipulacija biološkim osnovama zaduženim za moralno ponašanje ljudi.
Read more on Seminarski rad: Biološka manipulacija i moralno poboljšanje ljudi…
Sadržaj kursa: Predmet filozofije politike se dodiruje, a često i preklapa sa predmetima političke teorije, ekonomske teorije, istorije političkih ideja, filozofije prava, filozofije morala i normativne etike. Ispitivaćemo prirodu države i kriterijume vrednovanja državne vlasti. Dakle, poći ćemo od jednog vrednosno-neutralnog pojma države (Veber), ustanovićemo razliku između legaliteta i legimiteta, a potom ćemo se baviti kriterijumima vrednovanja države kao što su zadovoljenje božanske naredbe, zadovoljenje prirodne hijerarhije bića, zadovoljenje ideje “apsolutnog dobra”, ostvarenje “apsolutne ideje”, efikasnost, korisnost, pravda, proleterska revolucija, itd. Posebno će biti razmotren problem opravdanja države u modernoj ugovornoj teoriji(Tomas Hobs, Džon Lok, Ruso).
Cilj izučavanja kursa: Upoznavanje, razumevanje osnovnih pojmova filozofije politike. Studenti će tokom kursa imati prilike da se upoznaju sa osnovnim značenjem termina kao što su država, suverenitet, konzervativizam, liberalizam, demokratija, itd.
Preduslovi za polaganje: Preduslovi su određeni Statutom Filozofskog fakulteta i Planom i programom Odeljenja za filozofiju. Preduslov je Istorija filozofije I ili sličan kurs ekvivalentnog sadržaja sa drugih odelenja i fakulte
Oblici nastave: Predavanja, vežbe, kolokvijum, izrada seminarskog rada u dogovoru sa voditeljima kursa i završni pismeni ispit.
Read more on Filozofija – Treća godina – Filozofija politike…
Apstrakt: Kantovo čuveno pobijanje idealizma koje se pojavljuje u njegovoj prvoj Kritici bavi se dokazivanjem spoljšnjeg sveta, a samim tim i pobijanjem idealističkog pristupa koji možemo naći kod Dekarta i Barklija. Ovaj dokaz je izazvao reakciju sredinom prošlog veka, prilikom koje je došlo do objavljivanja gomile interpretacija i kvalitetnih rasprava na ovu temu. U ovom tekstu ću se baviti obrazloženjem dokaza i njegovom analizom. Na samom početku ću dati kraći pregled Kantovog viđenja istog problema prilikom koje ću se baviti objašnjenjem ključnih termina u onom smislu u kojem se nalaze u Kritici, dok ću u nastavku izneti i sam nacrt dokaza, kao i obrazloženje i analizu njegovih premisa i samog zaključka.
Odeljak pod naslovom „Pobijanje idealizma“ Kant dodaje u drugom izdanju Kritike čistog uma i ono predstavlja dodatak Transcendentalnoj Dedukciji. Kant se ovde suprotstavlja začetniku racionalizma, Dekartu (Descartes) i predstavniku subjektivnog idealizma Barkliju (Berkeley). Na samom početku, on prikazuje dva tipa idealizma: „Kartezijusov problematični idealizam“ i „Berklijev dogmatični idealizam.“
Filozofija – Treća godina – Uvod u filozofiju nauke
Ovaj sadržaj je dostupan samo registrovanim korisnicima.
OPŠTA METODOLOGIJA (Mirjana Sokić)
Read more on Filozofija – Treća godina – Uvod u filozofiju nauke…
Cilj izučavanja kursa: Studenti treba da se upoznaju sa specifičnostina ove epohe filozofije, njenom ulogom u istoriji filozofije, kao i načinima na koje su pojedini filozofi postavljali i rešavali osnovna filozofska pitanja.
Preduslovi za polaganje: Nema posebnih uslova
Read more on Filozofija – Treća godina – Ranohrišćanska i srednjevekovna filozofija…
© 2024 MOM filozofija — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑
